Kenshin VS Akuma

Lep letnji dan bese kada me ruzan momenat zadesi. Hladnoca u ocima protivnika ni sama toplina leta nije mogla ugrejati, napadnut sam bez ikakvog razloga, zasto? Na mene je bacio eksplozivnu loptu koja bas i nije nista pametno ucinila, Stvorio sam zemlju koja me je odgurnula praveci malo uzvisenje mada nakrivljeno. Lopta je explodirala dosta dalje od mene.






(stit je na meni tkd ne trosim slot za stavljanje)

Kada je i zid pukao shvatam da se necu lepo provesti pa stvaram koplje i bacam ga na korenje. Zabilo se ali se cuo jak udar tako da je mozda koliko toliko smanjilo brzinu.





Ukupan konstantni defence: 200
Lomljivi defence: 100 -100=0
Damage na mene 550-100-200-50=150

Sve sto mi je ostalo jeste bilo da se pomolim da me ovaj napad nece skrsiti, veliki udar u mene, uzimam koplje koje je bilo zabodeno, taman kada sam pomislio da sam se izvukao korenje pocinje da me hvata za noge, ovo je ne moguce!? Kako? Zar je klan Senju ovoliko jak? Nista ostaje mi samo jedno.



Iz mehanizma koji mi je bio skriven na ruci ispada jedna dimna bomba koja je dim stvorila svuda, ne znas gde sam. Ovo mi mozda kupi vreme.



HP-200-150=50
CP-400-160=240
EP-200-10=190

(Neka rikne matematika!)
Taman kada sam mislio da sam se izvukao iz svega, korenje me niotkuda udara i padam na zemlju jedva disuci i gledajuci. Dim se rascistio i moj pogled je isao na nebo. Flesh bomba je zaslepela protivnika , ali samo da imam jos snage, jos malko i...nista ne mogu ni da trepnem kako treba a kamoli da sutnem protivnika da makar budemo izjednaceni. Mogu reci da Senju klan zaista ima snagu, kontrola drveca je nesto sto samuraje moze da iskoreni i ocisti sa ovog sveta. Moje pogled idalje upret prema nebu polako se zamucivao, izgleda da je ovo moj kraj? Moja sudbina je u rukama mog protivnika. Vreme je polako da zatvorim oci i prepustim se laganome vetru, nek nosi moju dusu sto dalje , ima ljudi koji me mogu zameniti, ima ljudi koji svoju snagu znaju koristiti. Jedan od takvih je upravo moj protivnik. Mogao sam osetiti kako mi se krv sliva iz usta, koja otvorena rana na grudima i par polomljenih rebara, sve sam mogao osetiti. Bol, tuga, sreca, gordost sve je polako izlazilo iz mene do trenutka kada nisam mogao osetiti nista. Poslednjim atomima snage otvaram usta rekavsi mom protivniku.

D..Daj...mi....casnu....smrt...

Tada nisam mogao znati sta ce on uraditi, sve okolo se polako smrkavalo, sve je islo ka centru. Izgleda da je vreme da odplutam sa ovog sveta, toliko stvari nisam jos ucinio ali cast mi je poginuti od casne ruke, iako je napao iznenada i bez razloga, ovu borbu sam izgubio. Sve se smrklo, sve sto sam cuo jesu pesme ptica, pozdravljaju me, da one me pozdravljaju. Priroda me zove. Vreme je...moja svest se gubi i od tad samo mrkla tisina i mrkli mrak.

(Skriveni potez je bio flash bomba iz kota al to nije ni bitno)

HP:0
EP:0
CP:0